Други гасови који се обично јављају у вези са угљоводоничним гасовима су азот, угљен-диоксид, водоник и племенити гасови као што су хелијум и аргон. Азот и угљен-диоксид су незапаљиви и могу се наћи у знатним размерама. Азот је инертан, али, ако је присутан у значајним количинама, смањује топлотну вредност смеше; стога се мора уклонити пре него што је гас погодан за комерцијално тржиште. Угљен-диоксид се уклања како би се повећала топлотна вредност, смањила запремина и одржала равномерна својства сагоревања.
Природни гасови често садрже значајне количине водоник сулфида или других органских једињења сумпора. У овом случају, гас је познат као "кисели гас". Једињења сумпора се уклањају током обраде, јер су токсична када се удишу, корозивна су за постројења и објекте цевовода и представљају озбиљне загађиваче ако се сагоре у производима направљеним од киселог гаса. Међутим, након уклањања сумпора, комерцијалном природном гасу се увек додаје мала количина штетног меркаптанског одоранта како би се обезбедило брзо откривање било каквог цурења до којег може доћи у транспорту или употреби.
Пошто се природни гас и вода из формације налазе заједно у резервоару, гас добијен из бунара садржи водену пару, која се делимично кондензује током преноса до постројења за прераду.
